SEOSKI TURIZAM

Seoski turizam privlači ljude koji bi voleli da nađu mir i da se odmore u prirodi,daleko od gradske buke i tradicionalnog nacina života. To je takodje način očuvanja tradicije,starih zanata, kao i netaknute prirode.Seoski turizam je HIT u svetu!!!

TURISTI
 
  Najveci broj turista koji posećuju sela su ljudi starosne strukture od 35-60 godina.Zainteresovani su za sela jer su umorni od svakodnevnog života, buke, gužve, galame,stresova i sl.Iz navedenih razloga opredeljuju se za mirnu seosku sredinu.Najveća vrednost odmora u selima,Srbije je nedirnuta priroda,čist vazduh, voda,hrana i gostoprimstvo naših seljaka.


KAKO TURISTE MOTIVISATI DA DOĐU NA SELO?


  Pošto najveći broj turista dolazi iz grada za njih je selo nešto posebno i drugačije.Boravak u prirodi pruža mogućnost za šetnje, rekreaciju, bavljenje sportom, za organizovane obilaske obližnjih destinacija: pećina, izvora,vodopada uz mogućnost lova, ribolova,jahanja, sakupljanja plodova i drugih aktivnosti u prirodi.


  Selo je u današnje vreme omiljena destinacija kako domaćih tako i STRANIH turista. Posebno privlačno za veliki broj stranih turista je mogućnost iznajmljivanja odredjene površine zemlje na kojoj sam turista ima mogućnost proizvodnje voća i povrća. Na taj način boravak im je koristan i zanimljiv. Na kraju oni bi kući poneli ZDRAVU HRANU koju su sami proizveli.Sela Srbije su naša najveća šansa za bolji standard i to po osnovu poljoprivredne proizvodnje kao najvažnije strateške grane i turizma kao naše najveće perspektive u narednom periodu.


  
  Seoski turizam bi trebalo da doprinese očuvanju seoske sredine i kulturne baštine, ali i da ekonomski motiviše lokalno stanovništvo da tu ostane, stvarajući ulove za konforan život.Ovakav vid turizma mogao bi značajno da doprinese zaštiti prirode, ali i da omogući sredstva za razvoj i ulaganje u selo.


  Razvoj turizma u selima Srbije započeo je pre nešto više od četvrt veka.Sami začeci razvoja turizma na selu vezani su za spontani pokret turista, koji su želeli da, makar na kratko, pobegnu iz gradske, ekološki narušene sredine, i određeno vreme provedu u prirodi.U početku su se ovim vidom turizma bavila samo pojedina domaćinstva.


POTENCIJAL SRBIJE


  Srbija ima najveći potencijal za razvoj seoskog turizma. Geografski položaj, reljef Srbije, planine, brda, proplanci, jezera, domaće i divlje životinje, harmonija, istorija, kulturno nasleđe, stari zanati, srdačni ljudi… sve su to elementi od kojih se može napraviti izvanredna turistička ponuda koja bi bila hit u svetu. 


  Prema informacijama iz arhiva turističkih saveza,krajem osamdesetih godina prošlog veka, turizmom se u Srbiji bavilo 50 sela sa blizu 3.000 ležaja u 800 domaćinstava. Trenutno u Srbiji Turizmom na selu, bavi se preko 300 domaćinstava na području 34 opštine. U ponudi je oko 2.500 kreveta.




POZNATA TURISTIČKA SELA U SRBIJI


  U Srbije se seoskim turizmom trenutno ozbiljno bavi oko 400 domacinstava, a zelja nase vlade je da se taj broj za tri godine uveca na 1.000 domacinstava.Najposecenija sela Srbije su: Borac, Zunje, Rudnik, Brusnica, Sirogojno i Mokra Gora.



SIROGOJNO – gorski muzej srpskog etnosa 

  Sirogojno se nalazi u jugozapadnoj Srbiji na planini Zlatibor i na 20 km od Užica. Arhitektura Sirogojna sastoji se od 47 drvenih objekata. Svako domaćinstvo ima ambar, koš za kukuruz, peć za pečenje hleba, kazan za pečenje rakije, pčelinak i štale za stoku. Sirogojno je postalo svetski poznato 70-tih godina XX veka i to po proizvodnji ručno rađenih džempera. Od tada “Moda Sirogojno”proširila se na Pariz, Rim, London, Beč, pa čak i na daleki istok.



DRVENGRAD- etno selo Emira Kusturice




  Drvengrad je filmsko etno selo na Mokroj Gori. Nalazi se između Zlatibora i Tare, a izgradio ga je reditelj Emir Kusturica na brdu Mečavnik. Reč je o etno selu izgrađenom u gradskom stilu. Drvengrad je proglašen najboljim arhitektonskim ostvarenjem u protekle tri godine u Evropi.Ovo etno selo poznato je po crkvi koja je posvecena Sv. Savi. U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i opkoljen brvnarama koje su autentične i sagradjene u vidu skeleta. Stil gradnje preuzet je iz centralnog dela Srbije, a delom i iz Bosne.