Planina Tara i reka Drina
Nacionlni park Tara prostire se na 19.175 ha zemljišta a uspostavljen je, sada već davne 1981. godine zarad očuvanja prirodnih lepota i vrednosti planine Tare. Prostor Nacionalnog parka obuhvata: planinu Taru, Crni vrh, Zvezdu, Stolac, kanjon Drine sa Perućcem i okolinu Bajine Bašte. Pančićeva Omorika je fenomen, relikt i endem Balkanskog poluostrva, jedan od simbola planine Tare, pa i čitave Srbije. Radi se o vrsti četinara kakva postoji samo ovde i nigde više. Nalik na kombinaciju bora i jele. Predpostavlja se da je u pitanju živi fosil odnosno da je ova vrsta izumrla i nestala evolucijom te da se, nekim čudom, ovde još uvek zadržala (refugion). Omoriku je otkrio naš veliki naučnik Josif Pančić po kojem je i dobila ime.
Reka Drina i njen veličanstveni kanjon su blago i bogatstvo koje Taru, iyme]u ostalog, čine tako posebnom. „Kriva Drina“, je jedna od najlepših reka ovog dela Evrope što joj i nije teško da bude obzirom da nastaje od reke Tare (Crna Gora), „suze evrope“ i ništa manje lepe reke Pive. Čini se da je Drina, baš ovde, podno Tare (planine Tare) najlepša a njeno korito i kanjon, najslikovitiji i najimpresivniji. Kanjon Drine karakterišu strme litice i stenoviti odseci obrasli gustim četinarskim šumama (ovde, između ostalih raste i Pančićeva Omorika). Bistra voda koja svoju boju menja u nijansama od plave preko kristalno prozirne do zelene u zavisnosti od godišnjeg doba a za ovu pojavu zaduženi su planktoni. Splavarenje kanjonom Drine predstavlja izuzetan doživljaj koji svakako morate iskusiti. Splavarenje Drinom pretvoreno je u turističku artakciju. Takođe čuvena je turistička manifestacija „Drinska regata“ koja se svake godine, već sedamnaest godina zaredom, održava na Drini. Drinska regata okupi i do 100 000 posetilaca iz zemlje i inostranstva.
Kanjon Drine bio je pre potapanja odnosno izgradnje brane hidroelektrane i veštačkog akumulacionog jezera Perućac drugi po visini/dubini u svetu. Danas je to kanjon Tare (dakle, opet ove iste reke) odmah posle čuvenog Velikog kanjona, kanjona reke Kolorado u SAD-u.
Vratimo se Tari i njenim lepotama. Pomenuli smo Nacionalni park, Pančićevu Omoriku i Kanjon Drine. Sledeće na redu su turističke atrakcije: Šarganska osmica, Mećavnik – Drvengrad i Kremna. Šarganska osmica je priča za sebe, nazivaju je još i „muzejska železnica“. Radi se o nekada korišćenoj a potom ukinutoj pruzi koja je povezivala Beograd, Sarajevo, Dubrovnik i Boku Kotorsku. Deo ove pruge uskog koloseka, na planini Tari reizgrađen je i obnovljen za potrebe turizma. Vraćene su stare šine i dotegljene stare parne lokomotive iz železničkih muzeja koje danas voze turiste u razgledanje impresivnih prirodnih lepota ali i ljudskog genija i uma koji je uspeo da savlada veliku visinsku razliku spletom krivina, mostova i tunela tako da pruga na jednom mestu pravi oblik arapskog broja „8“ po čemu je i dobila ime. Zgrade železničkih stanica na trasi Šarganske osmice pretvorene su u ugostiteljske objekte a sama pruga nedavno je dodatno proširena tako da sada možete da krenete u razgledanje i izlet od Mokre gore sve do Višegrada u Bosni i Hercegovini odnosno Republici Srpskoj.
Drvengrad odnosno Mećavnik je etno selo nastalo kao rezultat kreativnosti filmskog genija Emira Kusturice koji je snimajući svoj film „Život je čudo“ u kome je na najlepši mogući način prikazao lepote planine Tare, danima čekajući lepo vreme za snimanje jedne scene uočio brdo Mećavnik koje je vazda bilo obasjano suncem. Odlučio je da ovde sagradi bajku zvanu Drvengrad. Drvengrad predstavlja prikaz i retrospektivu graditeljstva ovog kraja. Drvene kuće karakteristične za područje Tare, prateće objekte, crkve brvnare, vodenice i sl. Neke od ovih građevina su kopije postojećih a neke su stvarne, demontirane i donesene na Mećavnik. Kremna su rodno selo slavnih proroka Tarabića. Osim po Kremanskom proročanstvu koje se više puta zaista obistinilo i spomen doma proroka Tarabića, Kremna su čuvena i po gostoljubivim domaćinima, dobroj hrani, etno nasleđu i netaknutoj prirodi. Ukoliko boravite na Tari nikako ne propustite priliku da obiđete Kremna. Pre nego što se posvetimo samoj Tari, spomenućemo još i Bajinu Baštu, najbliži gradski centar kako i susednu, moglo bi se reći konkurentsku planinu Zlatibor. Vekovna povezanost Tare i Zlatibora opevana je u čuvenoj narodnoj pesmi „Zlatibore pitaj Taru…“ Tara je čuvena i po svojim jezerima Perućac i Zaovine. Oba jezera su veštačka i deo su sistema akumulacije za hidroelektranu. Jezero Perućac nalazi se na Drini, nastalo je potapanjem kanjona odnosno izgradnjom brane. Ovde se nalazi i istoimeno turističko naselje Perućac.
Jezero Zaovine nalazi se na znatno višoj poziciji a svojim lepotom čak i prednjači ispred Perućca. Jezero i naselje Zaovine sa svojih 28 zaseoka kao i kanjon Belog Rzava „Sklopovi“.nalazi se na južnom delu planine u prostornoj celini poznatoj kao „Ravna Tara“. U geografskom i geomorfološkom smislu predstavljaju prirodnu sponu Tare sa Zlatiborom i Mokrom Gorom. Turističko naselje i najpopulatniji turistički centar na planini Tari su Kaluđerske Bare. Kluđerske Bare nalaze se na jugoistočnoj strani planine na na nadmorskoj visini od 1059 m. Na Kaluđerskim Barama postoje uređene pešačke staze kao i staze za skijanje i sankanje. Ovde se nalaze hotelski objekti „Omorika“ i „Beli bor“ a smeštaj možete da potražite i u bogatoj ponudi domaće radinosti. Selo Šljivovica se nalazi u blizini Kaluđerskih bara i izuzetno je popularno među domaćim turistima. U Šljivovici nema većih objekata za smeštaj i ugostiteljstvo već iste potražite u kućama domaćina koji se bave izdavanjem. Ukoliko ste ljubitelj ruralnog turizma, Šljivovica je pravo mesto za vas. Na krajnjem zapadnom delu Tare nalazi se turistički lokalitet Predov Krst. Predov Krst je ujedno i najudaljeniji i najnepristupačniji deo Tare do koga se stiže reko Bajine Bašte i Perućca, kroz uski kanjon reke Dervente. Predov krst ograničen je jezerom Perućac i granicom sa Bosnom i Hercegovinom. Upravo ovakva zabačena pozicija učinila je da Predov krst ostane najočuvaniji deo planine Tare sa potpuno očuvanim i raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom. Najviši vrh Tare Kozji rid (1591m) nalazi se baš ovde.
Ukoliko planirate odmor na planini preporučujemo vam Taru iz razloga što jedino ona može da udovolji svim različitim ukusima, prohtevima i očekivanjima sve zahtevnijih turista. Sigurno ćete se zaljubiti u ovu planinsku lepoticu i vraćati joj se više puta.
Kopaonik
Teritorija Nacionalnog parka obuhvata površinu od 11.810 hektara u opštinama Raška i Brus. Postoje planovi o proširenju teritorije Nacionalnog parka na opštinu Leposavić. Okolne zaštitne zone obezbeđuju ekološki integritet Parka.
Fruška gora
Fruška gora je planina i nacionalni park u sremskom delu Vojvodine, u Srbiji. Dugačka je oko 75 km i široka na nekim delovima i do 15 km tako da pokriva površinu od oko 255 km². Od 1960. godine Fruška gora nosi naziv nacionalnog parka čime je postala prvi park takve vrste u Srbiji. Naziv „Fruška“ potiče od stare slavenske reči Frug, sinonima za Franke, što daje značenje imenu „planina Franaka“. Fruška gora je čuvena po svojim padinama, šumama i čuvenim vinogradima, a odlikuje je bogat i raznovrstan životinjski svet. Šume zauzimaju 90 procenata površine Parka, a dominiraju šume lipe, hrasta i bukve, floru čini oko 1500 biljnih vrsta, među kojima preko 40 ima status prirodnih retkosti Srbije. U bogatoj fauni ističu se zaštićene vrste insekata, vodozemaca i gmizavaca i oko 211 vrsta ptica, među kojima je 130 vrsta gnezdarica. Fruška gora je jedno od najznačajnijih područja za gnežđenje retkih ptica u Panonskoj niziji i Srbiji i za sada je jedino mesto u Srbiji gde se nalaze aktivna gnezda orla krstaša, najugroženije vrste sa liste ugroženih vrsta.
Fruška gora je veoma posećena od strane mnogih izletnika i turista, naročito u kasno proleće, leto i ranu jesen. Izletišta na Fruškoj gori su najčešće smeštena pored saobraćajnica, kulturno-istorijskih spomenika i ugostiteljskih objekata, a jedno od najlepših tačaka je Iriški venac sa koga „puca“ pogled na Bačku, Avalu i Cer i druge naše planine. Pored pomenutog Iriškog venca, od izletišta koja se uređuju, među posećenijima su: Čortanovačka šuma, Stražilovo (na kome se nalazi i spomenik čuvenom srpskom pesniku Branku Radičeviću), Partizanski put, Hopovo, Glavica, Popovica, Zmajevac, Letenka, Hajdučki breg, Andrevlje, Testera, Ciganski logor, Ležimir, Rohalj baze, Lipovača i dr. Osim pasivnog odmora (uz neizbežno roštiljanje) posetiocima su otvorene i mogućnosti aktivnog odmora u vidu mnogobrojnih staza za vožnju brdskog bicikla, pešačenje (čuven je i Fruškogorski maraton koji se svakog proleća održava već više od 30 godina) pa čak i za planinarenje. Za one posetioce bogate istraživačkim duhm, privlačna je poseta trima prirodnim pećinama na Fruškoj gori: Grgurevačkoj, Ležimirskoj i vrelu potoka Dubočaš.
Zlatibor
Skriven među prastarim visijama divljeg Balkana, Zlatibor je od davnina bio utočište raznih plemena. Na njegovim velelepnim gorama vekovima su se smenjivali Iliri, zatim Sloveni, slavni Rimljani, Turci, da bi na kraju postao utočište hajduka. Iako je ova planina bila domaćin mnogim narodima uspela je da očuva bogatstvo svoje prirode. Ipak, turizam na Zlatiboru počinje da se razvija tek u „novijoj“ istoriji i to u momentu kada ga je zvanično posetio kralj Srbije Aleksandar Obrenović. Još jedna krunisana glava, kralj Srbije, Petar Prvi Karađorđević, odlučio se, 1905. godine, provesti odmor na Zlatiboru i od tada turizam počinje kontinuirano da se razvija sve do današnjih dana. Zlatibor je danas pre svega poznat kao klimatsko lečilište, vazdušna banja, centar planinskog, rekreativnog, lovnog, ribolovnog i, poslednjih decenija, zdravstvenog turizma.
Po Zlatiboru i njegovom okruženju razasuto je 26 različitih objekata srpske duhovnosti, među kojima su najinteresantniji: manastiri – Uvac (iz 12. veka), Banja (12. vek), kod Priboja, i Mileševa (13. vek), kod Prijepolja, crkve brvnare koje datiraju iz 18. veka u selima Donja Jablanica, Dobroselce, Kućani. Pažnju turista neizbežno privlače i prelepa Zlatiborska jezera, izvor Bele vode (koja važi kao lekovita), pećine – Stopića, u selu Rožanstvo, i Potpećka (kod istoimenog užičkog sela), i selo Sirogojno, poznato po svojim pletiljama i Etno-parku, magična planina Tara, Zlatar, Perućac sa veštačkim jezerom…, i još desetine drugih manjih izletišta, kao stvorenih za rehabilitaciju čitavog ljudskog tela i psihe od stresne svakodnevice.
Нема коментара:
Постави коментар